Uoči obeležavanja Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Prema poslednjem Izveštaja o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 73% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 85%.
Projekat vredan 2,8 miliona evra sprovodi se na teritoriji Republike Hrvatske i Republike Srbije, a sufinansira ga Evropska unija u okviru Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija 2021–2027. Početna konferencija strateškog projekta „RETFOR“ održana je u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu.
Dan zaštite prirode (11. april) je dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. Ovaj dan se obeležava kako bi se javnost upoznala sa značajem očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april, zato što je na taj dan 1949. godine, prvi put dobijen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra - Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.
BEOGRAD – WWF Adrija je završila postavljanje pet foto zamki na Staroj planini namenjenih praćenju kretanja velikih zveri – medveda, vuka i risa. Dok smo tražili najbolja mesta za kamere, naišli smo na sveže tragove vuka u snegu!
Svetski dan vlažnih područja (Dan Ramsara) obeležava se 2. februara, kako bi se ukazalo na značaj vlažnih područja, podsetilo na neophodnost njihovog očuvanja, kao i da bi se podigla svest javnosti o značaju i zaštiti vodenih, močvarnih staništa.
Planinski venci koji oduzimaju dah, bistre reke i čiste šume, samo su neki od razloga zbog kojih se veliki broj ljudi svakodnevno kreću planinskim stazama, istražujući i uživajući u netaknutoj prirodi. U milenijumskoj borbi brzih reka i planinskih masiva nastaju fascinantne formacije koje samo priroda može da stvori.
Trenutni sistem naplate naknade za zaštitu životne sredine nije u skladu sa principom zagađivač plaća, što znači da nemaju odvraćajući efekat na zagađivače da smanje štetne emisije i samim tim ne dolazi do poboljšanja u pogledu čistijeg vazduha i voda.
Svetski dan čistog vazduha, 3. novembar, obeležava se različitim manifestacijama širom sveta. Glavni izvori zagađenja vazduha su industrija, saobraćaj, zagrevanje stanova. U našoj zemlji, jedan od najvećih zagađivača vazduha je saobraćaj a uzroci su loš kvalitet motornih goriva i upotreba starih vozila bez katalizatora.
Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine.
Kratkoročni uticaj primetan je i sada, kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.
Čovečanstvo za svoje potrebe nemilice troši resurse planete – naše potrebe su sve veće a prirodni resursi se rapidno smanjuju. Svake godine međunarodna istraživačka organizacija “Mreža za globalni ekološki otisak” objavljuje Dan ekološkog duga tj. datum do kojeg čovečanstvo potroši prirodne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Ove godine, u ekološki dug ušli smo 1. avgusta, što znači da ljudi na planeti trenutno koriste resurse 1,7 puta više nego što ekosistemi mogu da se regenerišu.
ENERGETSKA EFIKASNOST
- Pametne zgrade
- Edukacija elektromontera u NORCEV-u
- Štedljive sijalice
- Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
- Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
- Stop krađi električne energije
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.
Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.Opširnije
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.
Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.Opširnije