Zgrade su najveći potrošači energije u Srbiji na koje odlazi oko 40% ukupne finalne energije i predstavljaju najveći potencijal za uštede. Ekonomska i energetska kriza, sa sve primetnijim efektima klimatskih promena, nameće potrebu korištenja visokih standarda u novogradnji, kao i provođenju optimalne energetske obnove postojećih stambenih objekata.
U želji da smanje potrošnju energije i poboljšaju komfor, stanari višespratnice u Somboru odlučili su da se organizuju i preduzmu konkretne korake.
Postavljanjem termoizolacije na spoljne zidove debljine 10 cm, tehnički su smanjeni gubici za 25%, poboljšan je toplotni komfor stambenog prostora i produžen je životni vek zgrade. Uvećana vrednost nekretnine podsticaj je stanarima i za nove investicije.
Poboljšanje energetske efikasnosti zgrada donosi uštedu energije i novca ali i pomaže rešavanju nekoliko velikih društvenih izazova kroz smanjenje emisije CO2, povećanje energetske stabilnosti i kreiranje novih radnih mesta. Sa druge strane, energetska efikasnost doprinosi povećanju životnog standarda, produženju životnog veka zgrada i povećanju njihove vrednosti.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.