Čovečanstvo za svoje potrebe nemilice troši resurse planete – naše potrebe su sve veće a prirodni resursi se rapidno smanjuju. Svake godine međunarodna istraživačka organizacija “Mreža za globalni ekološki otisak” objavljuje Dan ekološkog duga tj. datum do kojeg čovečanstvo potroši prirodne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Ove godine, u ekološki dug ušli smo 2.avgusta, što znači da ljudi na planeti trenutno koriste resurse 1,7 puta više nego što ekosistemi mogu da se regenerišu.
Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto ukupnog ekološkog otiska čoveka, odnosno njegovih potreba za svim prirodnim resursima. Najveći potrošači na svetu su SAD i Kina, dok Srbija troši 80 odsto više od raspoloživih resursa.
Istraživanja pokazuju da, kada bi se bar za polovinu smanjila količina hrane koju bacamo, datum ekološkog duga pomerio bi se za 11 dana, a smanjenje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto, pomerilo bi taj datum za čak 89 dana. Kina, zemlja s najvećim ukupnim ekološkim otiskom, u najnovijem petogodišnjem planu čvrsto se zalaže za izgradnju „ekološke civilizacije“. Škotska, Kostarika i Nikaragva dobri su primeri zemalja koje ubrzano rade na prestanku korišćenja fosilnih goriva u svom energetskom sistemu. Jasno je da je potrebno podstaknuti rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem sve ozbiljnijih klimatskih promena.
Mreža za globalni ekološki otisak podstiče pojedince da ličnim angažovanjem pomognu u smanjenju ekološkog duga. To uključuje zabavno i informativno učenje o raznim metodama kojima kroz svakodnevne aktivnosti možemo da smanjimo lični ekološki otisak. Na internet stranici Dana ekološkog duga nalazi se i kalkulator ekološkog otiska uz pomoć kojeg se može izračunati koliko prirodnih resursa troši svaki pojedinac, tj. kada je lični Dan ekološkog duga.
Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje treba da preduzmu kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomogli u ostvarivanju održivog razvoja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.