Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica tako da su one obavezne u svim javnim zgradama, za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.

U našoj zemlji, nažalost, nema nikakvih poreskih olakšica ili stimulacija za njihovu kupovinu, a statistika kaže da bi korišćenjem samo jedne štedljive sijalice u svakom od 2,5 miliona domaćinstava Srbija godišnje uštedela 16 miliona evra. Štedljiva sijalica košta oko 350 dinara, dok je za običnu potrebno izdvojiti nešto više od 25 dinara. Na prvi pogled se to čini kao bespotreban trošak, ali kada se sve stavi na papir, očigledno je da su uštede velike.

Uporedimo klasičnu sijalicu od 100W i štedljivu od 20W, jer emituju istu jačinu svetlosti. Radni vek štedljive sijalice iznosi oko 8000 časova, što znači da će ona u toku svog radnog veka potrošiti oko 160kWh električne energije. Ako uzmemo da je prosečna cena struje oko 4 dinara po kWh, to znači da će energetski štedljiva sijalica u toku svog radnog veka potrošiti električne energije u vrednosti od 640 dinara. Kada na to dodamo cenu sijalice, dobijamo da cena osvetljenja za 8000 sati iznosi 960 dinara.

Klasična sijalica sa usijanim vlaknom od 100W ima rok trajanja od 1000 radnih sati i pod pretpostavkom da je zaista kvalitetna i da će izdržati svoj radni vek, za taj rad će potrošiti 100kWh električne energije. Za rad od 8000 sati, poput štedljive sijalice, biće nam potrebno 8 klasičnih sijalica, koje će za to vreme potrošiti 800 kWh el. energije, što iznosi 3.200 dinara. Kada na to dodamo cenu od 8 sijalica, prosečne cene od oko 32 dinara, ukupna cena osvetljenja iznosiće 3.456 dinara za 8000 sati.



Zaključak je da je energetska, a samim tim i finansijska ušteda evidentna u toku eksploatacije energetski efikasne sijalice i da se uložena sredstva vraćaju u proseku za oko 12 meseci, što je čini daleko boljim izborom, na duže staze, od standardne sijalice.

Gradska kuća u Novom Sadu jedan je od dobrih primera kako energetska efikasnost funkcioniše u praksi jer je uvođenjem standardnih sijalica ostvarila značajne uštede energije i novca. Predstavnik Agencije za energetiku grada Novog Sada Fedor Fišl, prezentovao nam je detalje vezane za uštedu nastalu korišćenjem novih sijalica.

"310 sijalica koje su bile snage 60W zamenjene su odgovarajućim sijalicama koje sada imaju 13W i sve to ukupno nosi oko 14,8 kW manje instalisane snage. Ta instalisana snaga, naravno, vuče sa sobom smanjenu potrošnju energije i prema računima za period od kada su nove sijalice montirane pokazuje se smanjenje izdataka za energiju što znači i smanjenje potrošnje. U januaru 2009. smo imali račun od 152.741 dinara, a u aprilu, nakon što je sve instalirano, taj račun je iznosio 136.320 dinara. Dakle, razlika postoji, ona jeste znatna ali nije onakva kakvu bi smo mogli očekivati s obzirom da osvetljenje nije jedini potrošač električne energije, kako u ovoj zgradi, tako i uopšte."



I na kraju nekoliko bitnih napomena. Sijalicu kupujte u specijalizovanim prodavnicama, a ako je cena neuobičajeno niska, verovatno ni kvalitet nije zadovoljavajući. Kod odabira sijalice, bitno je da kupite onu koja svetli toplom, belom svetlošču jer one daju prirodnu boju koja odgovara ljudskom oku. Na svakoj ambalazi piše koliki je radni vek sijalice, ali pod uslovom da se koristi samo nekoliko sati dnevno. Kada izlazite na nekoliko minuta iz prostorije u kojoj rade štedljive sijalice, nemojte gasiti svetlo jer nije dobro često ih paliti i gasiti. Samo ako se pridržavate tih saveta, računica uštede biće opravdana.



ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Štedljive sijalice
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Stop krađi električne energije
  • Pametne zgrade
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije