Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak izrade Četvrtog nacionalnog izveštaja o sprovođenju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija), u skladu sa obavezama koje Republika Srbija ima kao članica Konvencije („Službeni glasnik RS”, broj 38/09).
Kada se govori o zaštiti životne sredine, odnosno o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira.
Program zaštite životne sredine ujedinjenih nacija (UNEP) je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.
Na 17 lokacija na području Bačke Topole otrovano je šest eja močvarica i dva mišara koji su strogo zaštićene vrste, četiri gavrana, dve sive vrane, dve svrake, jedan gačac i jedna lisica, koje su zaštićene vrste.
Izgled 50 pronađenih zatrovanih mamaca i položaj tela uginulih životinja ukazuju na to da je korišćen zakonom zabranjeni preparat “furadan”.
Početak „Izazova za upravljanje bio-otpadom“, koji su pokrenuli Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) objavljen je u Beogradu. Izazov su zvanično otvorili ambasador Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Jan Lundin, pomoćnica ministra zaštite životne sredine Biljana Filipović i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap.
Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira.
UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.
Ekipa Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je u saradnji i na poziv NP Fruška gora boravila dana 27. februara 2020. godine na lokalitetu u zapadnom delu Fruške gore, zbog informacije o pronalasku nove biljne vrste za ovu planinu.
U pitanju je prolećnica, vrsta šafrana (Crocus tommasinianus).
Povređena dugorepa sova (Strix uralensis) nakon uspešne rehabilitacije u Zoološkom vrtu grada Beograda, vraćena je u prirodu. Odmah nakon prispeća u Nacionalni park Đerdap, dugorepu sovu su u prirodno stanište pustili predstavnik Grupe za sprovođenje CITES Konvencije Ministarstva zaštite životne sredine, čuvar prirode i biolog Nacionalnog parka Đerdap i ornitolog Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je sa Ambasadom Kraljevine Švedske u Republici Srbiji sporazum između dve zemlje kojim se produžava realizacija projekta „Razvoj prioritetne infrastrukture za životnu sredinu“, kao i sporazum kojim će se nastaviti saradnja u upravljanju rizicima u oblasti hemikalija u Srbiji.
U sedištu Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima je 25. januara 2020. godine osnovana mreža nevladinih organizacija pod nazivom „Pošumimo Vojvodinu“.Među osnivačima je 21 nevladina organizacija i neformalna inicijativa građana iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Vršca, Subotice, Sombora, Bečeja, Sremske Mitrovice, Novog Kneževca, Kovina, Deliblata i Bele Crkve.
Svetski dan čistog vazduha je podsetnik da je vazduh uslov života i svojevrsno upozorenje na opasnost, da usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu, ugrožavamo svoje živote i opstanak planete Zemlje.
Aerozagađenje utiče i na gubitak biodiverziteta i na klimatske promene. Zagađen vazduh ne košta samo životnu sredinu. Cena aerozagađenja se iskazuje u gotovo svim društveno-ekonomskim oblastima a košta i društvo i državu.
ENERGETSKA EFIKASNOST
- Štedljive sijalice
- Stop krađi električne energije
- Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
- Edukacija elektromontera u NORCEV-u
- Pametne zgrade
- Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.Opširnije
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.
Opširnije
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.
Opširnije