JP "Zavod za urbanizam Vojvodine" je, zajedno sa partnerima, još 2016. godine konkurisao sa predlogom projekta "Razvoj prelaznog puta u oblasti Kubekhaza - Rabe", u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije. U projektu učestvuju: mađarska Nacionalna agencija za infrastrukturu - NIF, koja je vodeći partner, kao i javna preduzeća "Zavod za urbanizam Vojvodine" i "Putevi Srbije".
Međunarodni dan biodiverziteta koji se obeležava širom sveta 22. maja ustanovile su Ujedinjenje nacije 1992. godine u Rio de Žaneiru kao dan kada se najšira svetska javnost podseća na ugroženost živog sveta na planeti i značaj njenog očuvanja. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je, u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta, ukazao na činjenicu da je očuvanje raznovrsnosti živog sveta uslov i opstanka čoveka u budućnosti.
"Malo para, još manje muzike" naziv je godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, koji je predstavila Koalicija 27 - grupa organizacija civilnog društva posvećenih praćenju priprema za otvaranje poglavlja 27 pregovora o članstvu.
Jedinka beloglavog supa (Gyps fulvus) iz Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ koja je pronađena i zbrinuta u Turskoj, uspešno se vratila u Srbiju. Strogo zaštićena vrsta ptice koja je dobila ime „Dobrila“, stigla je kargo avionom turske kompanije u Beograd, odakle će, nakon okončanja graničnih i veterinarskih procedura, biti prebačena u Specijalni rezervat prirode „Uvac“.
Globalna ekološka akcija „Sat za našu planetu“ održaće se po jedanaesti put u Srbiji, u subotu 30. marta 2019. godine u 20:30 časova, kada će se simboličnim gašenjem svetla na sat vremena u više od 7000 gradova širom sveta ukazati na važnost očuvanja planete.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne sredine građana. Na Kopaonik biznis forumu, Trivan je izrazio zadovoljstvo što je taj reprezentativni skup uspešnih ekonomista i privrednika – „srpski Davos“, zaštitu životne sredine prepoznao i u program uvrstio, kao temu od značaja za društveni i privredni napredak.
U Palati Srbija održan je prvi okrugli sto o zaštiti pčela od trovanja, u organizaciji NALED-a i SPOS-a, kojim je zvanično otpočela kampanja „Mesec zaštite pčela”, pod sloganom „Čuvanjem pčela čuvamo sebe”.
Skup je okupio pčelare, poljoprivrednike, stručnjake iz oblasti zaštite bilja i zaštite životne sredine, predstavnike resornih institucija, njih ukupno 62, kao i medije.
Manifestacija “Međunarodni dani energetike i investicija” danas je otvorena na Novosadskom sajmu u kongresnom centru. Manifestaciju je svečano otvorio ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Aleksandar Antić.
Najveći forum za inostrane i domaće projekte organizuje Novosadski sajam, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i RES fondacije. Novi Sad je Grad partner, dok je Zrenjanin, Grad prijatelj manifestacije.
U okviru javnog uvida u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene Parka prirode „Ponjavica“ i u Izveštaj o strateškoj proceni uticaja toga plana na životnu sredinu, koji se realizuje u trajanju od 30 dana, od 15.01. do 13.02.2019. godine, u petak, 01.02.2019. godine, u maloj sali u zgradi Gradske uprave Pančevo, održana je javna prezentacija Prostornog plana.
Na osnovu Studija zaštite za Pećinski sistem Samar i Tupižničku ledenicu Zavoda za zaštitu prirode Srbije i predloga Uredbe Ministarstva za zaštitu životne sredine, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o proglašenju Spomenika prirode „Pećinski sistem Samar“ i Spomenik prirode „Tupižnička ledenica“. Ove Uredbe objavljene su u „Službenom glasniku RS“, br.104/2018 od 28.12.2018. godine, i stupile na snagu 5. januara 2019.
ENERGETSKA EFIKASNOST
- Edukacija elektromontera u NORCEV-u
- Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
- Stop krađi električne energije
- Štedljive sijalice
- Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
- Pametne zgrade
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.
Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.
Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.Opširnije
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.