Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine. Kratkoročni uticaj nažalost primetan je i sada kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.
U južnoj i jugoistočnoj Evropi očekuje se pojačan uticaj klimatskih promena, što zemlje u ovim regionima navodi, i primorava, da razviju strategije, izgrade mehanizme i obezbede kapacitete za borbu protiv ovih promena i posledica koje izazivaju.
Činjenice i nauka svakim danom opominju da globalni biodiverzitet biva sve ugroženiji klimatskim promenama poput globalnog zagrevanja, sve brojnijim poplavama i olujama, sve učestalijim i dužim periodima suše, smanjenjem šumskih površina, širenjem pustinja i područja sa ispošćenom zemljom. Stručnjak za klimatske promene u Srbiji profesor Vladimir Đurđević u svom istraživanju tumači to ovako: “Zbog suša 2017. godine izgubili smo 50% poljoprivrednih useva, dok su gubici posle suša 2012. godine izračunati u vrednosti od dva miliona dolara...Već krajem 21. veka, produženi periodi suša u letnjem periodu, odnosno obilne padavine koje prouzrukuju bujične poplave tokom kišnih perioda, postaće uobičajeni scenario u Srbiji i regionu.“
Biološka raznovrsnost održava i odražava prirodnu ravnotežu na Zemlji, a očuvanje prirodnih resursa je pretpostavka opstanka čoveka i života na našoj planeti. Sama priroda i prirodna rešenja, kao što su održavanje zdravih i funkcionalnih ekosistema koji se ponašaju kao prirodni amortizeri (bufer zone), pozitivno utiču na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
Boris Erg (IUCN ECARO) objašnjava to ovako: „Na primer, u slučaju poplava, močvare i plavna područja daju prostora rekama da se izlivaju, dok očuvanje prirodne vegetacije stvara vetrozaštitne pojaseve, čuva vlažna staništa, stabilizuje padine te sprečava eroziju i klizišta, i na taj način ublažava poplave. Osim smanjenja nepovoljnih klimatskih uticaja na čovekovo okruženje, ovakav pristup doprinosi i drugim pozitivnim promenama kao što su održavanje kvaliteta pijaće vode i efikasnije upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Uspešni primeri primene prirodnih rešenja postoje kako na globlanom tako i na nivou jugoistočne Evrope“.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.