Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine. Kratkoročni uticaj nažalost primetan je i sada kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.

U južnoj i jugoistočnoj Evropi očekuje se pojačan uticaj klimatskih promena, što zemlje u ovim regionima navodi, i primorava, da razviju strategije, izgrade mehanizme i obezbede kapacitete za borbu protiv ovih promena i posledica koje izazivaju.

Činjenice i nauka svakim danom opominju da globalni biodiverzitet biva sve ugroženiji klimatskim promenama poput globalnog zagrevanja, sve brojnijim poplavama i olujama, sve učestalijim  i dužim periodima suše, smanjenjem šumskih površina, širenjem pustinja i područja sa ispošćenom zemljom. Stručnjak za klimatske promene u Srbiji profesor Vladimir Đurđević u svom istraživanju tumači to  ovako: “Zbog suša 2017. godine izgubili smo 50% poljoprivrednih useva, dok su gubici posle suša 2012. godine izračunati u vrednosti od dva miliona dolara...Već krajem 21. veka, produženi periodi suša u letnjem periodu, odnosno obilne padavine koje prouzrukuju bujične poplave tokom kišnih perioda, postaće uobičajeni scenario u Srbiji i regionu.

Biološka raznovrsnost održava i odražava prirodnu ravnotežu na Zemlji, a očuvanje prirodnih resursa je pretpostavka opstanka čoveka i života na našoj planeti. Sama priroda i prirodna rešenja, kao što su održavanje zdravih i funkcionalnih ekosistema koji se ponašaju kao prirodni amortizeri (bufer zone), pozitivno utiču na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.

Boris Erg (IUCN ECARO) objašnjava to ovako: „Na primer, u slučaju poplava, močvare i plavna područja daju prostora rekama da se izlivaju, dok očuvanje prirodne vegetacije stvara vetrozaštitne pojaseve, čuva vlažna staništa, stabilizuje padine te sprečava eroziju i klizišta, i na taj način ublažava poplave. Osim smanjenja nepovoljnih klimatskih uticaja na čovekovo okruženje, ovakav pristup doprinosi i drugim pozitivnim promenama kao što su održavanje kvaliteta pijaće vode i efikasnije upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Uspešni primeri primene prirodnih rešenja postoje kako na globlanom tako i na nivou jugoistočne Evrope“.

 

 

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Štedljive sijalice
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Pametne zgrade
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Stop krađi električne energije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije