Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine. Kratkoročni uticaj nažalost primetan je i sada kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.
U južnoj i jugoistočnoj Evropi očekuje se pojačan uticaj klimatskih promena, što zemlje u ovim regionima navodi, i primorava, da razviju strategije, izgrade mehanizme i obezbede kapacitete za borbu protiv ovih promena i posledica koje izazivaju.
Činjenice i nauka svakim danom opominju da globalni biodiverzitet biva sve ugroženiji klimatskim promenama poput globalnog zagrevanja, sve brojnijim poplavama i olujama, sve učestalijim i dužim periodima suše, smanjenjem šumskih površina, širenjem pustinja i područja sa ispošćenom zemljom. Stručnjak za klimatske promene u Srbiji profesor Vladimir Đurđević u svom istraživanju tumači to ovako: “Zbog suša 2017. godine izgubili smo 50% poljoprivrednih useva, dok su gubici posle suša 2012. godine izračunati u vrednosti od dva miliona dolara...Već krajem 21. veka, produženi periodi suša u letnjem periodu, odnosno obilne padavine koje prouzrukuju bujične poplave tokom kišnih perioda, postaće uobičajeni scenario u Srbiji i regionu.“
Biološka raznovrsnost održava i odražava prirodnu ravnotežu na Zemlji, a očuvanje prirodnih resursa je pretpostavka opstanka čoveka i života na našoj planeti. Sama priroda i prirodna rešenja, kao što su održavanje zdravih i funkcionalnih ekosistema koji se ponašaju kao prirodni amortizeri (bufer zone), pozitivno utiču na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
Boris Erg (IUCN ECARO) objašnjava to ovako: „Na primer, u slučaju poplava, močvare i plavna područja daju prostora rekama da se izlivaju, dok očuvanje prirodne vegetacije stvara vetrozaštitne pojaseve, čuva vlažna staništa, stabilizuje padine te sprečava eroziju i klizišta, i na taj način ublažava poplave. Osim smanjenja nepovoljnih klimatskih uticaja na čovekovo okruženje, ovakav pristup doprinosi i drugim pozitivnim promenama kao što su održavanje kvaliteta pijaće vode i efikasnije upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Uspešni primeri primene prirodnih rešenja postoje kako na globlanom tako i na nivou jugoistočne Evrope“.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.