Dan planete Zemlje prvi put je obeležen 22. aprila 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama i ovaj datum smatra se početkom modernog ekološkog pokreta. Toga dana desile su se velike demonstracije koje su izvele na ulice i u parkove širom zemlje preko 20 miliona Amerikanaca. Protesti su bili usmereni protiv ugrožavanja prirodne sredine izlivanjem nafte, zagađenjem iz fabrika i energetskih centrala, deponija… Tražilo se zaustavljanje trovanja životne sredine otpadnim vodama, pesticidima, izduvnim gasovima automobila i zaštita divljih vrsta.
Sve organizacije koje su se prethodno, pojedinačno, bavile nekom od navedenih tema udružile su se u mrežu Earth Day Network, koja se, zatim, od 90-ih godina, proširila svetom i postala najveća organizacija za mobilisanje na akcije.
Svake godine, milioni ljudi u preko 150 zemalja sveta, uz pomoć 50 hiljada partnerskih organizacija, učestvuju u raznim ekološkim aktivnostima na Dan planete Zemlje.
Dan planete Zemlje zvanično se obeležava od 1992. kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.
Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenjem životne sredine. Ugrožene su i brojne biljne i životinjske vrste u Srbiji.
Ljudi su nesumnjivo najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanja prirodne ravnoteže svojim aktivnostima: doprinos klimatskim promenama (globalno zagrevanje usled „efekta staklene bašte“), krčenjem šuma, gubitkom staništa, trgovinom i krivolovom, neodrživom poljoprivredom, zagađenjem pesticidima…
Posledice su dalekosežne, a kao krajnji „korisnik“ javlja se čovek, koji strada od negativnih posledica po zdravlje zbog svojih sopstvenih postupaka.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.