Jedna od takvih kompanija je i Carlsberg Srbija koja većinu sirovina za proizvodnju dobija direktno iz prirode, i samim tim, želi da svojim poslovanjem doprinese očuvanju zdrave životne sredine. Jedan od najvažnijih koraka na tom putu je svakako upravljanje otpadom.
U saradnji sa Institutom za zemljište i Ministarstvom poljoprivrede prepoznat je značaj projekta “super kompost”, i izvršene su neophodne analize koje su potvrdile kvalitet ovog oplemenjivača zemljišta. Uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, započet je ovaj značajan projekat. Ovaj organski oplemenjivač može da se koristi kao dopunsko đubrivo za sva, pa i degradirana zemljišta. Primenjuje se u uzgajanju ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura, kao i vinove loze.
Od početka proizvodnje i prodaje super komposta, kompanija više ne plaća naknadu za odlaganje mulja na deponiju, kao ni njegov transport, zbog čega godišnje u proseku uštedi oko 20.000 EUR. Proizvedene količine komposta su značajne. Uzimajući u obzir da je polovinu ukupnog otpada koji je odlagan na deponuju činio mulj iz stanice za prečišćavanje otpadnih voda, njegovom preradom u "super kompost”, kompanija je smanjila količinu otpada sa 4 na 2%.
Projekat super kompost je zvanično počeo sa primenom u septembru 2012. godine. Imajući u vidu da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda jedno od najsavremenijih u Srbiji, da bi se dobio super kompost kakav je danas, bile su potrebne minimalne izmene u radu postrojenja. Pozivajući se na zahteve direktive EU, Carlsberg Srbija je prva kompanija u našoj zemlji koja je dobila sve potrebne dozvole relevantnih institucija za proizvodnju i distribuciju super komposta. Danas, kada otpad više ne posmatramo kao izgubljen resurs, nego kao sirovinu, ovim projektom se smanjuju negativni uticaji na životnu sredinu, a kompanija uspeva da pomeri granice korporativne društvene odgovornosti, postavljajući pritom i nove standarde.
{plusone}
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.