Austrijska prestonica Beč proglašen je za najzeleniji i najčistiji grad sveta.
Rangiranje je izvršila konsultantska kompanija Resonance, koristeći kriterijume za izbor kao što su broj zelenih površina, nivo zagađenosti vazduha, korišćenje obnovljivih izvora energije i sl.
Beč je prepoznat kao najzeleniji grad na svetu zahvaljujući mnogim parkovima i razvoju javnog prevoza: mnogi stanovnici grada odustali su od automobila koji zagađuju životnu sredinu. Gotovo pola stanovnika Beča ima godišnju preplatnu kartu za javni prevoz, koji je izuzetno dobro organizovan.
Beč se može pohvaliti velikim zelenih površinama i dobro razvijenom infrastrukturom pešačkih i biciklističkih staza, raspoređenih po celom gradskom području. Sve ovo omogućava građanima da puno vremena provode u prirodi i doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.
Austrijska vlada je ove godine obećala da će na milion krovova biti postavljeni solarni paneli, u okviru napora da zemlju do 2040. učini neutralnom po pitanju emitovanja gasova sa efektom staklene bašte.
Struja se dobija i iz tri pogona u kojima se već decenijama spaljuje otpad. Sagrađeni su pored parkova i stambenih zgrada i odlukuju se visokim standardima zaštite životne sredine, koji se stalno unapređuju.
Na drugom mestu liste najzelenijih gradova ove godine našao se Minhen, sa inovativnim sistemom brzog javnog prevoza, a treće mesto je pripalo Berlinu, koji se odlikuje sa puno zelenih javnih površina i parkova.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.