Čist vazduh je osnov za zdrav život ljudi i funkcionisanje čitavog eko sistema. Kako bi se redovno pratio i analizirao kvalitet vazduha koji dišemo, svakodnevno se mora meriti stepen toksičnih zagađujućih supstanci u vazduhu.
Upravo jedno takvo merenje vrši se na Fruškoj gori, na specijalno određenom mestu u blizini hotela "Norcev", koje je proglašeno za referentnu tačku u Srbiji. Merenja vrše stručnjaci sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, departmana za zaštitu životne sredine.
Stručnjaci sa ovog fakulteta obilaze merno mesto na svakih 28 dana radi uzimanja uzoraka.
Metoda kojom oni mere specijalne zagađujuće supstance razvijena je u okviru međunarodnog projekta, koji je finansirala Evropska zajednica od 2002. do 2005. godine jer pojava određenih supstanci dominira iz perioda bombardovanja Srbije iz 1999. godine. Detalje vezane za ovo merenje iznela nam je dr Mirjana Vojinović Miloradov, nosilac projekta.
"Vazduh je sredina u kojoj se nalaze različite toksične supstance, kao što su sumpor vodonik, merkaptani, azotni oksidi, koje često imamo i pri normalnim uslovima, recimo u Pančevu, ali postoji jedna grupa nešto specifičnijih i komplikovanijih jedinjenja koja dugo postoje u prirodi i u vazduhu. Oni se nazivaju POP-ovi. Postoji Stokholmska konvencija o tim jedinjenjima. Srbija je ratifikovala tu konvenciju u junu 2009. i mi smi sada u obavezi da pratimo koncentraciju tih zagađujuđih supstanci."
Takve toksične supstance nastaju i usled lošeg upravljanja otpadom, na divljim deponijama, usled požara ili eksplozija. Jednom rečju, usled ljudske nemarnosti. Naučno je dokazano da su te zagađujuće materije, POP čestice, veoma opasne po zdravlje ljudi.
"To su sve one materije koje pripadaju grupi postojanih organskih polutanata, koje detektujemo kod požara ili primera radi kada sušimo šunke (onaj crni površinski sloj) i koje su apsolutno kancerogene. Velika grupa tih jedinjenja je zabranjena, ali se oni i dalje nalaze u našem okruženju. Sve te supstance su jedan od rizičnih faktora koji utiču na ljudsko zdravlje i vrlo je važno da smo svesni prisutnosti tih toksičnih jedinjenja."
Specijalna merenja kvaliteta vazduha vrše se u celoj Evropi. Do pre nekoliko godina nisu postojale metode i instrumenti za takva merenja, međutim, danas kada je razvijena odgovarajuća tehnologija možemo zaključiti da ne brinemo dovoljno o životnoj sredini. I ako stanje još uvek nije alarmantno, moramo se potruditi da tako i ostane ali smer kojim se cela planeta kreće, na žalost, ne vodi tom cilju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.