Svet u kome živimo radioaktivan je od svog postanka. Preko 60 radioaktivnih elemenata tzv. radionuklida, možemo pronaći u zemljištu, vazduhu, vodi, hrani, a time i u svim živim organizmima. Po tome kako su nastali dele se na one koji su oduvek prisutni na Zemlji, one koji nastaju kao posledica delovanja kosmičkih talasa, i na one koji su posledica korišćenja ljudske tehnologije.
Prirodni radionuklidi potiču još iz vremena formiranja Zemlje, a karakteriše ih veoma dugo vreme poluraspada, čak i do milijardu godina. Količina prirodne radioaktivnosti ipak može da se menja, i to delovanjem samog čoveka.
Ono što ipak zabrinjava je upotreba fosfatnih đubriva sa velikim koncentracijama urana u poljoprivredi. Uran na taj način dospeva na njive, gde ga biljke apsorbuju iz zemljišta.
Osim praćenja radioaktivnosti zemljišta, Departman za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu kontroliše i uvoz sirovina za mineralna đubriva. Pravilnik koji će odrediti nivo dozvoljene radioaktivnosti još nije donet od strane Agencije za zaštitu od zračenja.
Ljudi su svojim delovanjem, naročito razvojem nuklearnih reaktora i testiranjem nuklearnog oružja, stvorili još neke radioaktivne elemente, poput cezijuma 137. On je kod nas prisutan od perioda Černobilske katastrofe 1986. godine a kako mu je vreme poluraspada 30 godina, još uvek se nalazi u zemljištu, doduše, sada već u maloj koncentraciji.
U saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine Novog Sada, osim ispitivanja radioaktivnosti peska na gradskim plažama sa 5 mikrolokacija, radi se i praćenje radioaktivnosti poljoprivrednog zemljišta, metodom niskofonske gama spektrometrije.
U zavisnosti od bioloških karakteristika, biljke mogu da apsorbuju radionuklide iz zemljišta. Na osnovu transfer faktora proverava se količina radioaktivnosti koja iz zemljišta prelazi u same biljke i da li je hrana koju konzumiramo bezbedna.
Glavni prirodni izvor zračenja na koji možemo donekle uticati je radon. To je radioaktivni gas, koji nastaje raspadom urana 238. Uran se normalno nalazi u zemljištu, kao i raznim građevnskim materijalima, od kojih se grade kuće.
Radon prelazi iz zemlje i zidova, i nakuplja se u prostorijama, a njegovi se radioaktivni potomci kao što su bizmut i olovo lepe za čestice prašine u vazduhu. Kad se udahnu, zalepe se za pluća, i svojim ih alfa zračenjem oštećuju.
Od zračenja se nigde ne možemo sakriti. Svaki čovek prima svoju dozu bez obzira da li ona dolazi iz prirodnih ili veštačkih izvora, udisanjem radona, zemljinim, kosmičkim, medicinskim ili nuklearnim zračenjem. Ono što je važno je redovno pratiti nivo radioaktivnosti i tamo gde je to moguće, uticati na smanjenje iste ili na otklanjanje nepoželjnih izvora zračenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.