Savremeni način života nemoguće je zamisliti bez uređaja koji sa jedne strane olakšavaju život, a sa druge predstavljaju izvor nejonizujućeg zračenja.
U veštačke izvore spadaju električni uređaji u svakom domaćinstvu, poput šporeta, frižidera, mašina za veš, fenova, a tu su i mobilni telefoni, trafo stanice, bazne stanice, antene, bandere. Nejonizujuće zračenje dolazi i iz prirodnih izvora, poput Sunca koje emituje ultraljubičasto zračenje a tu spada i terastralno zračenje zemlje.
Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja, koji je usvojen u okviru seta ekoloških zakona, kao i usvojenim podzakonskim aktima, u Srbiji su propisane granične vrednosti nejonizujućeg zračenja upola manje od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Nedavno su u Srbiji po prvi put dodeljena rešenja kojima se pravna lica ovlašćuju za poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja. Odlučeno je da se kontrolišu izvori od posebnog interesa i zračenje koje je prisutno u životnoj sredini, što predstavlja Evropski standard.
Najnovija istraživanja nisu mogla pouzdano da utvrde povezanost korišćenja mobilnih telefona i malignih bolesti, ali ima i studija koje ukazuju da bi mogla da postoji opasnost po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija se opredelila za stav da oni nisu bezbedni uređaji i da ih treba oprezno i racionalno upotrebljavati. I pored toga, niko nije spreman da se odrekne prednosti mobilnih telefona. Ipak, vrlo često smo svedoci protesta građana tokom postavljanju baznih stanica mobilne telefonije, jer ih niko ne želi u svojoj blizini.
Iako se današnja oprema izgrađuje po najvišim svetskim i evropskim standardima, pri postavljnju baznih stanica koristi se oprezan pristup.
Po rečima stručnjaka, zračenje sa baznih stanica može biti opasno samo par desetina metara u pravcu emitovanja zračenja dok u ostalim pravcima nema štetnog efekta. Bazne stanice ne mogu biti postavljene bez saglasnosti vlasnika prostora a važna informacija je da građani uvek mogu da zatraže merenje i na taj način se uvere u svoju bezbednost.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.