Voda je sinonim života a kvalitetna voda za piće jedan je od najvažnijih faktora ljudskog zdravlja i opstanka čoveka uopšte. Praćenje kvaliteta vode za piće, njen mikrobiološki i hemijski aspekt veliki je prioritet, kada je u pitanju zaštita životne sredine ali i život svakog pojedinca.
Zna se da su podzemne vode daleko čistije od površinskih voda, pogotovo one sa velikih dubina, u kojima se ne očekuje puno organskih materija i mikroorganizama. Kao takve, one su izuzetno dragocen resurs. Njihova zaštita je neophodna a monitoring kvaliteta podzemnih voda je ključni faktor prevencije.
Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine Novog Sada vrši eko-mikrobiološki monitoring podzemnih voda.
Prva ispitivanja i monitoring kvaliteta podzemnih voda počela su 1999. godine na izvorištu Ratno ostrvo i bila su inicirana bombardovanjem rafinerije. Od 2005. godine radi se praćenje kvaliteta voda se sva tri izvorišta, kontinuirano, svakog meseca.
Ispitivanjem su obuhvaćeni sledeći parametri: fosfatazna aktivnost vode, brojnost specifičnih fizioloških grupa bakterija i njihova enzimska aktivnost, koje su su veoma osetljiv indikator, relevantan za procenu stepena degradiranosti vodene sredine, snimanje postojećeg i procenu budućeg stanja.
Pre svega, prate se mikrobiološki parametri relevantni za organsko zagađenje vode. Zastupljenost organotrofa je značajna jer se na osnovu nje vrši kategorizacija vode u klase od I-IV. Brojnost se određuje na niskonutrijentnoj R2A podlozi , koja je veoma osetljiva i koja uvek pokazuje prisustvo većeg broja bakterija, odnosno, njihovog realnijeg broja.
Rezultati višegodišnjeg monitoringa pokazuju da postoji opterećenje podzemnih voda organskim materijama. Blizina rafinerije, ulivanje kanala DTD u Dunav, blizina naselja, kupališta, restorana, depoi peska, čak i divlje deponije, glavni su uzroci ovakvog stanja. Potrebno je što hitnije preduzeti adekvatne mere zaštite i ispoštovati zakonima propisane zone sanitarne zaštite izvorišta.
Voda sa izvorišta ide na preradu u fabriku vode, čime se rešava problem potencijalnog zagađenja i sporadičnog pojavljivanja koliformih bakterija u podzemnim vodama. Iako pokazuje trend pogoršanja kvaliteta, naša voda je još uvek zadovoljavajućeg kvaliteta. Uvođenjem novih tehnologija kao što je ozonacija i korišćenjem aktivnog uglja u fabrici za priremu i preradu vode, ovi problemi mogu da se reše.
Stoga, treba imati u vidu da naša izvorišta moraju biti zaštićena, jer su i podzemne vode podložne zagađenjima . U slučaju da dođe do akcidentnih situacija, biće potrebna velika finasijska sredstva da se ona dovedu u prvobitno stanje ali i jako puno vremena kojeg u procesu očuvanja zdrave životne sredine, zapravo i nema.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.