Čovečanstvu je potrebna neizmerna količina energije, od koje se veliki deo troši za grejanje i hlađenje domaćinstava i objekata. Najefikasniji uređaji za uštedu su toplotne pumpe, koje predstavljaju pouzdan, komforan i ekološki način korišćenja obnovljivih izvora energije.
Toplotna pumpa je uređaj pomoću koga se toplotna energija iz jedne sredine prenosi u drugu, tako da se u zimskom periodu koristi za grejanje a u letnjem za hlađenje prostora.
- Kada koristimo toplotnu pumpu, treba da odredimo šta će da nam bude izvor energije i šta će da nam bude potrošač. Bitna stvar kod toplotnih pumpi je da za taj prenos energije od izvora do potrošača mi trošimo samo jedan deo energije u odnosu na onu koju prenesemo. Tako na primer, toplotna pumpa od 20 kW toplotne snage, tj. koja će da daje u našem prostoru 20 kW toplotne energije, ona će moći da koristi samo 5 kW električne energije za prenos ove ostale energije.
Toplotne pumpe iz zemlje preuzimaju nisku temperaturnu geotermalnu energiju i prenose je u prostor koji grejemo. Postoje 3 načina preuzimanja energije.
- Jedan način je da se uzima bunarska voda, koja je stabilna na temperaturi od oko 14 stepeni, na dubini od 30-50 metara i da se ta voda ubacuje u toplotnu pumpu. Tamo se odvija proces njenog hlađenja, tj. Oduzimanja energije iz te vode i prenošenja te energije u naš prostor, a tu ohlađenu vodu vraćamo u drugi bunar.
Drugi način preuzimanja geotermalne energije je putem sondi koje se postavljaju na dubini od 100 do 200 metara. Tečnost koja cirkuliše kroz cevi prenosi toplotnu energiju iz zemlje na sistem grejanja u objektu.
- Treća varijanta je takozvani zemaljski kolektor koji se sastoji od jednog spleta cevi, koje se postavljaju na dubinu od 1,5 m ispod površine zemlje i tada se koristi ta energija koja je akumulirana u zemljištu, a koja potiče od sunca. Dakle, u toku leta sunce zagreje zemlju do 2 m dubine i mi u toku zime iz tog akumulatora uzimamo tu energiju.
Jedna toplotna pumpa sastoji se od izmenjivača tolpote u koji ulazi voda uz bunara ili iz sonde ili iz zemaljskog kolektora. U isparivaču isparava freon koji se dovodi iz kompresora. Prilikom isparavanja freona, on mora da uzme energiju da bi ispario i tu energiju uzima iz vode koju mi dovodimo. Na taj način se voda hladi, a freon je preuzeo tu energiju. Taj freon dalje iz isparivača odlazi u kompresor koji ga sabija i takav tečni freon vraća tu latentnu toplotnu energiju koju je uzeo iz vode. On je vraća u drugi izmenjivač koji se zove kondenzator. Oko tih cevi kroz koje sada protiče tečni, topli freon, teče voda koja dalje ide u sistem podnog grejanja ili radiijatore u koliko je temperatura dovoljno visoka.
U sekundarnom krugu, najveći učinci se postižu ako se koristi podno grejanje, jer tada sve radi na niskim temperaturama. Tada je temperatura koja izlazi iz toplotne pumpe od 30 do 35 °C. Ako se koriste radijatori, temperatura je od 50-55 °C.
Grejanje i hlađenje korišćenjem toplotnih pumpi predstavlja primarni pravac u svetu koji je određen skokom cena energenata. EU je napravila normative po kojima svi objekti izgrađeni posle 2015. godine moraju imati energetski efikasan sistem grejanja i hlađenja, koji se mahom zasniva na geotermalnoj energiji. Zato ne čudi činjenica da se u evropi svake godine ugradi između 500.000 i 600.000 toplotnih pumpi.
- Cena toplotnih pumpi je prilično niska u odnosu na druge vidove grejanja, ako uzmemo u obzir cenu energenta (naftu, gas, ugalj). Tako da su toplotne pumpe nešto što, u odnosu na naš standard, može da se isplati za 3-4 godine. Sama toplotna pumpa, na primer od 16 kW, koja je dovoljna za prostor od 250-300 m2 (u zavisnosti od stepena izolovanosti objekta), kreće se negde oko 4.500 evra. Bunari, cirkulacione pumpe, bunarske pumpe i to sve podigne ukupnu cenu na 7.000 evra.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.