U petak, 23. marta 2018. godine, na Fakultetu za hortikulturu i ruralni razvoj, Univerziteta Džon fon Nojman u Kečkemetu (Mađarska) održana je Otvarajuća konferencija projekta „Zaštita prirode od invazivnih biljnih vrsta“ koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u razgovoru sa ambasadorom Kraljevine Švedske u Srbiji Janom Lundinom, izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost na podršci i nesebičnoj pomoći koju Švedska svih ovih godina pruža Srbiji, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Kraljevina Švedska je jedan od najznačajnijih donatora programa velikih infrastrukturnih projekata iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, pa su Ministar Trivan i ambasador Lundin razmotrili dosadašnje projekte i razgovarali o podršci Švedske novim ekološkim projektima.
Dan zaštite prirode (11. april) je dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. Ovaj dan se obeležava kako bi se javnost upoznala sa značajem očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, tačnije 11. aprila 1949. godine, prvi put dobijen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra - Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.
U postupku pripreme zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama. Javna rasprava će trajati u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine a prva je održana 16.03. u Novom Sadu, u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
ENERGETSKA EFIKASNOST
- Pametne zgrade
- Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
- Stop krađi električne energije
- Edukacija elektromontera u NORCEV-u
- Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
- Štedljive sijalice
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.
Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.
Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.Opširnije