Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvovao je na panel-diskusiji o klimatskim promenama sa predstavnicima nevladinih organizacija. Glavna tema panela bila je osvrt na Konferenciju o klimatskim promenama- KOP 23 održana nedavno u Bonu na kojoj su razmatrana najvažnija pitanja o posledicama klimatskih promena, kako ih ublažiti i kako im se prilagoditi.


Trag fondacija je 30.11.2017. u Dorćol Platz-u proslavila 18 godina rada. Na događaju su obeleženi značajni rezultati u podršci i promociji građanskog aktivizma, filantropije i podsticanja pozitivnih društvenih promena.
Takođe su predstavljeni i planovi Trag fondacije za budućnost.

Regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva” okupila je u Beogradu više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Ova konferencija organizovana je u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine - CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.

Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti, monitoringu, očuvanju i unapređenju populacija crnog ibisa-ražnja (Plegadis falcinellus) u svetskim razmerama (1st International Glossy Ibis Workshop), održan je u Andaluziji (Španija), na području Nacionalnog parka „Donjana“ uz reku Gvadalkivir i obale Atlanskog okeana.

  1. Pokrenuta dva značajna projekta u oblasti upravljanja otpadom
  2. Početak prekograničnog projekta zaštite močvarnih staništa
  3. Usvojena Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na području zapadnog Balkana
  4. Šapcu uručena oprema za odbranu od poplava
  5. Dodeljena dva uređaja za dekontaminaciju zemljišta
  6. Gradska uprava za zaštitu životne sredine na 25. Međunarodnom sajmu Eko-Svet

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Pametne zgrade
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Stop krađi električne energije
  • Štedljive sijalice
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije