„Mali pesak“ obuhvata travna peščarska i stepska staništa duž leve obale Karaša, dok reka Nera teče duž granice Srbije i Rumunije, povezujući Karpate i Panonsku niziju. Zahvaljujući različitosti terena, kao i mestu susreta obronaka Karpata, Dunava i vojvođanske nizije, reka Nera je, tekući kroz ravnicu zadržala planinski tok, a njen biljni i životinjski svet karakterističan je za brdske predele.
Osobenost Nere čini i prisustvo riba karakterističnih za brdske reke, dvoprugaste uklije i potočne mrene, kao i manića, retke i ugrožene vrste. Herpetofaunu ovog područja karakterišu stepski gušter i smuk. Tekunica je životinjska vrsta koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi ugroženih vrsta. Niska zeljasta vegetacija i suva podloga pašnjačkih terena ključni su za opstanak tekunica koje su, kao omiljeni plen, neophodne za opstanak orla krstaša i drugih ugroženih grabljivica.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom 2015. godine, ovo prirodno dobro zaštićeno je i proglašeno Predelom izuzetnih odlika "Karaš -Nera". Zaštićeno područje “KARAŠ-NERA” povereno je na upravlјanje Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju opštine Bela Crkva“ koja će morati da sprovodi mere zaštite i unapređenja ovog područja. Nevladine organizacije već godinama aktivno učestvuju u borbi za zaštitu ovog područja, a među najaktivnijim organizacijama je Udruženje građana Aurora.
Osim nekontrolisane seče stabala, potrebno je rešiti pitanje nekontrolisane ekploatacije šljunka i peska iz korita obe reke, sprečavati pretvaranje prirodnih površina u smetlišta i strogo kontrolisati izgradnju objekata na nepredviđenim mestima, kao što su mini hidrocentrale. Sa sličnim problemima suočili su se i stanovnici Rumunije. Na gornjem toku reke Nere planirana je izgradnja mini centrala, ali je ona zaustavljena angažovanjem nevladinog sektora i protestima lokalnog stanovništva.
Na stotinak kilometara udaljenosti od Bele Crkve živi preko 2 miliona stanovnika kojima je ovo zaštićeno područje lako dostupno. Izgrađeni putevi čine Neru, Karaš i Mali pesak poželjnim destinacijama, gde se može uživati u nenarušenim prirodnim vrednostima. Predeo izuzetnih odlika “KARAŠ-NERA” predstavlja oazu očuvane prirode koja ima mogućnost održivog razvoja kroz obrazovne i eko-turističke programe. Radi bolje informisanosti posetilaca o prirodnim vrednostima područja, Udruženje građana Aurora postavilo je tri info table.
Ovo područje ima svetski značaj: uklјučeno je u međunarodne ekološke mreže i vrednovano je kroz Ramsarsku konvenciju. Reka Nera predstavlјa ekološki koridor od međunarodnog značaja dok su peščare i stepe, kao najupadlјiviji predeo dinskog relјefa u Srbiji, prioritet za zaštitu u celoj Evropi. Upravljaču, stručnim i inspekcijskim organima slede veoma teške i odgovorne dužnosti da očuvaju ovo područje na korist prirode i lokalnih zajednica, a posetiocima se pruža mogućnost da upoznaju ovo, po mnogo čemu, jedinstveno prirodno dobro.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.