Kamp "Sačuvajmo rit" jedan je od koji se u Srbiji održavaju tokom leta 2016. godine, te i on omogućava volonterima da na kampovima u svojoj zemlji učestvuju besplatno. Tokom kampa 16 volontera/ki iz Srbije, Holandije, Italije, Španije, Koreje radiće na uklanjanju invazivnih vrsta biljaka na području Koviljsko-petrovaradinskog rita i time pomagati nesmetan razvoj flore i faune, ali i doprineti unapređenju ekoturističke ponude Sremskih Karlovaca krčenjem pešačke staze duž lokaliteta „Stari Dunav“. Uz to će postavljati informativne table i uklanjati invazivne vrste na lokalitetu "Kurjačka greda".
Osim radnog, kamp ima i edukativni karakter. Učesnici će imati prilike da od stručnjaka iz oblasti biologije, ekologije i šumarstva saznaju o prirodnim vrednostima Koviljsko-petrovaradinskog rita, o pticama, ribama, biljkama, organskoj proizvodnji i preživljavanju u prirodi.
Međunarodni volonterski kampovi su jedinstveni oblik volonterskog rada i u svetu postoje preko 100 godina dok se u Srbiji održavaju poslednjih 27. Volonteri iz zemlje i inostranstva na ovim kampovima doniraće preko 37 000 volonterskih radnih sati za razvoj lokalnih zajednica u Srbiji.
Učešće na međunarodnim volonterskim kampovima je besplatno, a kampovi okupljaju strane i domaće volontere uzrasta od 18 do 30 godina, koji u lokalnim zajednicama širom Srbije rade na poslovima od javnog interesa i istovremeno usavršavaju veštine i stiču prijatelje za ceo život. Ove aktivnosti su isključivo neprofitnog karaktera, a kod mladih učesnika i učesnica razvija se volonterski stav i aktivan odnos prema društvu u kom žive.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.