U maju se navršava kraj prvog ciklusa WWF akademije za prirodu, a obeležili su ga brojni susreti školskih timova i zaposlenih u upravi pet zaštićenih područja obuhvaćenih projektom, odnosno nacionalnim parkovima Đerdap, Tara i Fruška gora, Specijalnim rezervatom prirode Gornje Podunavlje i Predelom izuzetnih odlika Avala. Cilj saradnje ambasadorskih škola i upravljača zaštićenih područja je prvenstveno zbližavanje đaka iz okoline zaštićenih područja sa njegovim prirodnim vrednostima, zatim razumevanje važnosti zaštite prirode i njenom potencijalu za razvoj lokalne zajednice, kao i osmišljavanje načina za promociju prirodnih i kulturnih vrednosti.
Misija WWF akademije za prirodu je da obrazovanjem dece na temu važnosti očuvanja prirode postigne sigurnu i održivu budućnost za sve nas. Forma predavanja i edukativnih aktivnosti je kreativna, uzbudljiva i prijemčiva mladima, sa željom da se prisetimo da je ipak priroda učionica koja ima još puno toga da nas nauči na zanimljiv način.
Program akademije će i ove godine obuhvatiti teme koje će pored ostalog govoriti o zaštićenim područjima, njihovom značaju za ljude i prirodu, o ekološkom otisku, odnosno životnom stilu i uticaju ljudi na prirodu, kao i o aktivnom učešću građana u očuvanju prirode.
WWF akademija za prirodu deo je obrazovne komponente velikog regionalnog projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, koji je započet u oktobru 2015. i trajaće do oktobra 2019. godine, a napravljen je kako bi se poboljšala komunikacija sa lokalnom zajednicom, njeno uključivanje u upravljanje zaštićenim područjima, razvili obrazovni programi, te turističke ponude koje će unaprediti posećenost i razvoj zaštićenih područja.
Projekat „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ se u Srbiji sporovodi u saradnji sa nacionalnim parkovima Tara, Đerdap, Fruška Gora i JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, a finansira ga Švedska međunarodna razvojna agencija - Sida.
Preuzmite formular za prijavljivanje na sledećem linku: http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.