U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je u petak 27. septembra 2019. otvorena izložba „Pazi otrovno!". Izložba je realizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu, a autor izložbe je viši kustos dr Ana Paunović.
Izložba će biti otvorena do 13. decembra 2019. godine.
Na otvaranju izložbe je govorio dr Slobodan Puzović, pomoćnik direktora PZZP, i istakao je da Zavod sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu već godinama ima veoma dobru saradnju i da se aktivnosti obe kuće nadopunjuju. Naveo je da je tema otrova u prirodi, otrovne gljive, biljke i životinje, privlačna za ljude, ali da poslednjih godina imamo puno problema i sa nepropisnom primenom otrova u poljoprivredi, posebno furadanom, i trovanjem raznih zaštićenih životinjskih vrsta. Dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu se zahvalio Pokrajinskom zavodu na uspešno organizovanoj izložbi i naveo da njihova institucija ulaže velike napore u edukaciju stanovništva o prirodnom blagu Srbije i potrebi njegove zaštite. Takođe je istakao da Prirodnjački muzej još uvek nema adekvatnu zgradu za veliki broj eksponata koje poseduje i da se nada da će se to u budućnosti rešiti.
Autorka izložbe dr Ana Paunović, viša kustoskinja, je istakla da je upotreba i zloupotreba otrova iz prirode ukorenjena u istoriji raznih civilizacija od mesopotamijske, preko egipatske, grčke, rimske, majanske do kineske. Navela je da su na izložbi predstavlјene otrovne vrste glјiva, bilјaka i životinja (insekti, stonoge, paukovi, škorpije, vodozemci, gmizavaci, sisari). Da su izložene retko izlagani i neobični eksponati, u vidu herbarskih, taksidermijskih i tečnih preparata i mulaža otrovnih bilјaka, životinja i glјiva. Izložba objašnjava pojavu otrova u prirodi, njihov sastav i način delovanja, delovanje protivotrova, kao i fenomen ishrane pojedinih životinja drugim otrovnim organizmima.
Publici je pruženo neophodno znanje za zaštitu od otrova, prevencija intoksikacije, kao i saveti kako se ponašati u slučaju kontakta sa otrovnim organizmima i šta preduzeti protiv otrova meduze, pauka, zmije, škorpije, raže, pa čak i komarca. Otrovne bilјke se otrovima brane od bilјojeda, otrovne životinje ga koriste za odbranu od predatora ili za hvatanje plena, dok kod glјiva još uvek nije sasvim jasna svrha otrovnosti. Otrovne supstance su široko rasprostranjene u prirodi i njihovo korišćenje i izbegavanje je usavršavano tokom evolucije živog sveta.
Sposobnost korišćenja otrovnih supstanci za napad i odbranu u živom svetu vremenom je postalo složeno i veoma raznovrsno. Ljudi su istovremeno fascinirani i uplašeni otrovnim bilјakama, glјivama i životinjama. Zbog toga ne iznenađuje činjenica što od pamtiveka pokušavaju da proniknu u tajne njihovih otrova i bolјe upoznaju ova bića.
Izvor: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Foto: Vladimir Dobretić
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.