Prema statistici, više od 50 % stanovnika na planeti živi u gradovima, a do 2030. preko 60 odsto svetske populacije biće stanovnici urbanih područja. Urbani rast je najbrži u zemljama u razvoju a ono što će sigurno biti najveći problem u budućnosti jeste snabdevanje vodom velikog broja stanovnika.
Svetski dan voda, 22. mart obeležava se svake godine sa ciljem ukazivanja na važnost i značaj vodnih resursa i potrebe za njihovim održivim upravljanjem.
Širom sveta, Svetski dan voda obeležava se brojnim manifestacijama, a u fokusu su prirodna rešenja za izazove s kojima se suočavamo u 21. veku. Danas, preko 2 milijarde ljudi u svojim domovima nema pitku vodu a to utiče na njihovo zdravlje i kvalitet života. Ovogodišnja tema istražuje kako možemo koristiti prirodu za poboljšanje kvaliteta vode.
Nova decenija obeležavanja Svetskog dana voda biće posvećena održivom razvoju i upravljanju vodnim resursima za postizanje društvenih, ekonomskih i ekoloških ciljeva, uz sprovođenje međunarodno dogovorenih programa i projekata vezanih za vodu.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.