U razvijenim industrijskim zemljama godišnje nastaje 300-400 kg otpada po osobi. On se prikuplja i odlaže na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje imaju sisteme zaštite podzemnih voda i vazduha od zagađujućih materija. Veliki problem predstavlja zagađenja voda sa neuređenih deponija.
U Srbiji najveći broj deponija još uvek ne zadovoljava ni osnovne bezbednosne kriterijume za zaštitu životne okoline. Uprkos evidentno učinjenim naporima, upravljanje otpadom u Srbiji je još uvek neadekvatno i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Prostori na koje se otpad odlaže, često blizu naseljenih mesta ili reka, više zaslužuju naziv – đubrišta.
Sanitarne ekološke deponije su odlika savremenog društva koje ima plan upravljanja i odlaganja otpada. Ovakve deponije neophodne su radi zaštite zdravlja ljudi, vode za piće i zemljišta. Sanitarna deponija ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava oticanje procednih voda u zemlju, a ima i ugrađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Veliki problem je opasan otpad koji se ne prikuplja posebno. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, energetski sektor ili naša domaćinstva. Odlaganje na deponije je glavni vid zbrinjavanja otpada, najčešće bez ikakvog prethodnog tretmana.
Voda i otpad neraskidivo su povezani. Svaki otpad koji pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. Procedne vode sa deponija koje se ne sakupljaju, niti prečišćavaju zagađuju podzemne i površinske vode.
Osim konkretnog saniranja otpada, veliki značaj ima edukacija građana. Pored izgradnje novih sanitarnih deponija, rešavanja problema već postojećih, neophodno je edukovati stanovništvo, raditi na stvaranju novih navika i sticati znanja o problemu otpada kao jednom od najvećih zagađivača životne sredine a samim tim i vode koja je naš najdragoceniji resurs.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.