Ponedeljak, 06 Decembar 2010 Eko balans
Ispis PDF



Prečišćavanje otpadnih voda danas ima sve veću ulogu u zaštiti životne sredine jer se na planeti smanjuje količina raspoložive pitke vode, za koju se do nedavno smatralo da je neiscrpna. Rezerve pitke vode se nalaze u površinskim i u podzemnim tokovima, pa će njihovo zagađenje svakako dovesti do smanjenja raspoloživih zaliha vode.

Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja aparata i uređaja. Danas postoji veliki broj po karakteru različitih industrijski otpadnih voda, koje zavise od tehnologije proizvodnje. Činjenica je da se najveći deo otpadnih voda u našoj zemlji uopšte ne prečišćava.



Veliki bački kanal predstavlja glavnu arteriju čitavog hidrosistema u Bačkoj. Izgrađen pre više od dva veka, zahvaljujući kapacitetu za odvodnjavanje, omogućio je da Bačka i Vojvodina postanu drugo po veličini plodonosno područje na evropskom kontinentu. Danas, Veliki bački kanal predstavlja crnu ekološku tačku Evrope.

Godinama unazad, u industrijskoj zoni Bačke, ovaj kanal je zadržavao sav otpad privrednog sektora. Danas, na pojedinim deonicama, dubina vode u kanalu je samo tridesetak centimetara što je posledica nagomilavanja otpadnog sedimenta.



Ukupna dužina rizične deonice kanala, od Crvenke do Srbobrana iznosi 20 kilometara, a njegov najzagađeniji deo dug je 6 kilometara.
To su problemi koji prevazilaze opštinu Vrbas i u čije rešavanje je uključeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine uz pomoć mnogih stručnih institucija. Ključ rešenja je u izgradnji centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda na koji će biti priključeni i veliki industrijski zagađivači.

Ipak, centralno postrojenje se ne gradi zbog industrije. Industrija mora da ima svoja postrojenja za preradu otpadnih voda, što znači da su zagađivači u obavezi da vrše tretman svojih otpadnih voda. Osim toga, industrija mora da plaća nadoknadu za ispuštanje otpadnih voda po načelu „zagađivač plaća“ gde se podrazumeva da zagađivač plaća za zagađivanje životne sredine.



Kada se izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda završi 2012., počeće i čišćenje mulja nataloženog u kanalu. Ova treća faza revitalizacije Velikog bačkog kanala zahteva ulaganje od 20 do 30 mil. evra. Problem mulja će biti rešen posebnim projektom. Poznato je da se u mulju iz kanala nalaze opasne materije, zbog čega će on morati da se zbrine na adekvatan način.

O prečišćavanju otpadnih voda se malo zna, iako su već u bliskoj budućnosti neophodna velika ulaganja u rešavanje problema otpadnih voda, ne samo zbog usklađivanja zakonodavstva sa evropskim standardima, već i zbog evidentne ugroženosti vodnih resursa. Jedno je i tu sasvim sigurno: najskuplji resurs u budućnosti sigurno biće voda.



Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja najavljuju da će uskoro biti doneta uredba koja će definisati maksimalnu emisiju štetnih zagađujućih materija u vodama koje izlaze iz fabričkih prečišćivača. Neophodnost je očigledna, jer je na terenu situacija ozbiljna.





Komentari (0)

Teme    

Slika
Prirodom do zdravlja - termalni izvori Banje Junaković
Posebnu vrednost za život i zdravlje čovekovog organizma imaju mineralne, termalne i izvorske vode. Iskorišćavanje ovog prirodnog bogatstva još... opširnije
Slika
Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara
Deliblatska peščara nalazi se u južnom banatu između Dunava i zapadnih padina Karpata. Dugačka je oko 35 km, široka oko 11 i prostire se u... opširnije

Ekologija

Opet trgovina zaštićenim pticama na berzama sitnih životinja

U neposrednoj blizini srednje poljoprivredne škole u Pančevu, u nedelju 26.10.2014. Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine zatekla je P. B. sa prebivalištem u Beogradu, koji je u torbama držao veliki broj jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica. Prebrojano je ukupno 29 jedinki, i to dve žutarice (Serinus serinus), sedam češljugara (Carduelis carduelis) i 20 čižaka (Carduelis spinus).

Energija

Najavljeno uvođenje budžetskog fonda za energetsku efikasnost u zgradarstvu

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji planirano je uvođenje budžetskog fonda za energetsku efikasnost - najavilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Fond će se odnositi samo na energetsku efikasnost zgrada  jer one u Srbiji troše od 50 do 60 odsto ukupne energije.

Strane vesti

Nova atomska elektrana u Litvaniji

Vlada Litvanije odobrila je plan izgradnje atomske elektrane uz objašnjenje da je takva odluka  ključni korak ka "energetskoj nezavisnosti" zemlje. Litvanija uvozi više od dve trećine svojih potreba u električnoj struji a najviše zavisi od isporuke prirodnog gasa iz Rusije.
Detaljnije...

Eksplozija u francuskom nukleranom postrojenju

Nakon što je jedna osoba poginula a četvoro povređeno u eksploziji u francuskom pogonu za preradu nuklearnog otpada, predstavnici francuskih vlasti požurili su da razuvere građanstvo o bilo kakvoj opasnosti po njihovu bezbednost. Detaljnije...
Baner
Ovde ste:   PočetnaTemeProblem Otpadnih vodaIndustrijsko zagađenje voda
Baner
Baner