Tehnologija dobijanja električne energije iz vetra u Danskoj, razvija se još od početka 80-ih godina, kada je uočeno postojanje ogromnog tržišta za ovaj ekološki prihvatljiv način generisanja energije. Ova zemlja je poznata kao jedan od svetskih lidera kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra.

Električna energija dobijena iz vetra danas obezbeđuje oko 20% ukupne potrošnje energije u ovoj zemlji. Najnoviji podaci govore da su trenutno u Danskoj u funkciji 5052 vetro-turbine sa ukupnom instalisanom snagom od 3545 MW. Jedan deo ovih vetroparkova smešten je na kopnu, a drugi na moru.



Poslednjih godina, došlo je do ekspanzije novog tržišta vetro generatora, malih snaga, namenjenih upotrebi u domaćinstvima. Na ovaj način fizička lica mogu da, u okviru svog poseda, proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, a eventualne viškove prodaju i na taj način ostvare profit.

Tržište velikih vetrogeneratora je razvijeno u Danskoj, ali primećujemo rast prodaje manjih vetrenjača. Pre 25 godina, proizvodnja energije iz vetra je započeta sa manjim generatorima, a sada se ponovo vraćamo tome. Privatna lica kupuju vetrenjače kako bi dobila jeftiniju energiju. Cena električne energije u Danskoj je visoka zbog poreza, pa građani kupuju vetrenjače da bi uštedeli novac i dobili sopstvenu zelenu energiju.



Iako su veliki vetro generatori isplativa investicija, oni su izuzetno skupi, pa su stoga uglavnom nedostupni običnim građanima, osim kroz kupovinu akcija vetro parka. Loša strana vetrenjača podignutih na kopnu je i to što obaraju cenu nekretnina u svojoj okolini, jer pri radu proizvode buku, pa su i investitori u izgradnju vetroparka u obavezi da kompenzuju ovaj gubitak lokalnom stanovništvu. To je još jedan razlog zašto su male vetro turbine popularne u individualnim domaćinstviima. Izjava: Mala vetrenjača košta oko 12.000 eura, a veći model od 6 kW je oko 40.000 eura. Ona je dovoljna da se velika kuća samostalno greje na struju.

U razvijenim evropskim zemljama, proizvodnja električne energije pomoću vetra je unosan posao, pa se čak i obični građani, farmeri, često udružuju da bi investirali u sopstveni vetro park. Primer je udruženje sačinjeno od 450 farmera, koje je uložilo u 3 vetrenjače od po 1 MW, od kojih svaka košta oko 850.000 eura. Te tri vetrenjače godišnje proizvedu oko 6.900 MWh električne energija, što je dovoljno za oko 1.700 domaćinstava.



Proizvodnja električne energije uz pomoć vetra je u konstantnom porastu na svetskom nivou. Mnoge zemlje će u skorijoj budućnosti moći i do petine svojih potreba da namire iz ovog izvora. U Srbiji je situacija potpuno drugačija. Do sada nije izgrađen ni jedan vetro park, iako postoje lokacije sa značajnim potencijalom vetra. Zakoni koji regulišu ovu oblast su donešeni, međutim birokratski problemi i nespremnost lokalnih samouprava za ovakve projekte čine da potencijalni investitori brzo odustaju. Ipak, nadamo se da će približavanje Evropskoj uniji i obaveza Srbije da ulaže u obnovljive izvore energije učiniti da se počne sa korišćenjem vetra za dobijanje energije. Takođe, uvođenje ekonomske cene struje bi moglo da učini investicije privatnih lica u male vetrenjače isplativim ulaganjem.