Reka Pivka je ponornica koja je poznata kao graditelj Postojnske jame u koju ponire, formirajući najveću geološku atrakciju Slovenije. Postojnska jama predstavlja 24 km dug sistem pećina u blizini Postojne, a njene galerije, tunele i dvorane do sada je posetilo više od 38 miliona ljudi.
“Iz celog sveta, svake godine imamo goste iz otprilike 160 zemalja, ukupno je broj svih poseta u jednoj godini između 700 000 – 800 000, a na svim našim destinacijama otprilike milion posetilaca“- naglašava Marjan Batagelj, predsednik upravnog odbora Postojnske jame.
Sudeći po natpisima po zidovima, pećina je prve posetioce imala još u 13. veku. Nakon slučajnog otkrivanja 1818. godine, kada ju je pronašao jedan meštanin, Postojnska jama počinje da prima turiste. 1872. godine je pokrivena šinama, te je ona i danas jedina pećina na svetu u koju se ulazi - vozom. Od 1967. godine postoji kružna jamska železnica duplog koloseka, tako da najlepše delove jame može da obiđe čak 14.000 turista dnevno.
Reka Pivka je tokom 2 miliona godina obrazovala sistem pećina u koju spadaju još Otočka, Crna, Magdalena i Pivka pećina. U unutrašnjosti jame temperatura je konstantna i iznosi od 8°C do 10°C. Pri većim temperaturama broj bioloških vrsta bio bi promenjen a sadašnji rast stalaktita i stalagmita, od 1 centimetra na stotinu godina, bi se znatno usporio. Zato se postavlja pitanje na koji način se čuva ova pećina?
“Uz pomoć redovnog monitoringa. Moramo znati, da upravljanje prirodnim bogatstvom nosi i odgovornost da se jamu sačuva u što boljem stanju za sve buduće generacije. To radimo zajedno sa Institutom za istraživanje krasa, a mere se parametri vlage, nivo vode, mikroorganizama, vetra, radona. Ukoliko bi se ti parametri počeli previše menjati, to je alarm da treba da ili ograničimo posete ili nešto promenimo. Možda kao zanimljivost, mi dvaput godišnje jamu čak peremo, jer čovek svojom posetom unese i prašinu i različite čestice i mi to ispiramo, da to ne bi prekrila siga“- kaže Marjan Batagelj.
Da bi se obezbedila što bolja i kvalitetnija zaštita Postojske jame, upravljači uzimaju učešće u evropskim projektima. Nedavni projekat je istraživanje paleoklime na osnovu rasti i razvoja staktita i stalagmita, jer se o kroz različite geološke periode može definisati kakva je bila klima na površini.
Najveća dubina Postojnske jame iznosi 115 metara, pa je pećina bogata biološkim vrstama podzemnog sveta. Najpoznatija vrsta je čovečija ribica koja je ime dobila po boji, koja podseća na boju ljudske kože. Ova izuzetno retka vrsta vodozemaca živi u podzemnim jezerima dinarskog krša od Italije do Crne Gore i strogo je zaštićena.
“Po biodiverzitetu, Postojnska jama je najbogatija na svetu jer ovde živi preko 160 različitih životinjskih vrsta. Mnogi ne mogu zamisliti da je ta jama tako živa i zato se ne možemo ni čuditi tome, da se baš u Postojnskoj jami rodila nauka– biospeleologija koja detaljno proučava taj živi svet, a istovremeno je i ozbiljno upozorenje, da šta god mi zagadimo na površini završi u jamama, a to je direktna pretnja za sve naše životinje. Tako da taj monitoring provodimo i zbog tog živog sveta, ne samo zbog jame same i njenih struktura“ - naglašava Marjan Batagelj.
Tokom skoro 2 veka kako prima posetioce, Postojska jama je prošla kroz razne faze. Broj posetilaca je sve veći, tuneli su sve duži jer se otkrivaju novi hodnici i delovi jame. Osvetljenje je danas električno i koristi se minimalno, kako se ne bi narušavali idealni uslovi za opstanak živog sveta jame.
Najlepši stalagmit Postojnske jame zove se Briljant. Ovaj 5 metara visok stalagmit sastavljen od čistog kalcita, izuzetno je beo i blještav pa ne iznenađuje činjenica da je odavno postao simbol Postojnske jame. Osim same pećine, posetioci mogu da posete Vivarij koji se se odlikuje šarolikošću i brojnošću vrsta pećinskih životinja, uključujući i čovečije ribice. U EXPO izložbenom prostoru, uz pomoć interaktivnih prezentacija, prikazani su sadržaji koji svedoče o nastanku i razvoju Postojnske jame. Izložba je zanimljiva posetiocima koji se prvi put susreću s krasom i pećinama, ali i stručnjacima. Jedno je sigurno: bilo da ste dete, prvi put dolazite u Postojnsku jamu, ili se ponovo vraćate, ovo neverovatno čudo prirode nikada nećete zaboraviti.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.