Sagorevanjem 1 litra goriva oslobađa se približno 2.5 kg ugljendioksida (CO2), koji je jedan od glavnih krivaca globalnog zagrevanja. Ključni razlog povećanja koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve veće korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i seča šuma.
Pored saobraćaja ozbiljani problemi nastaju sagorevanjem uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama. Koncentracija čestica čađi i CO2 je u nekoliko industrijskih gradova na kritičnoj granici, što veoma negativno utiče na zdravlje ljudi. Povećanje broja raznih bolesti izazvanih nečistim vazduhom zadnjih godina je alarmantno, a posebno u gradovima.
S obzirom da je kvalitet vazduha u najvećoj meri posledica emisija u vazduh, osnovne aktivnosti moraju biti fokusirane na smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduhu. Monitoring kvaliteta vazduha se u Srbiji ostvaruje praćenjem koncentracija zagađujućih materija u vazduhu u mreži automatskih mernih stanica i mernih mesta na državnom i lokalnom nivou i to sledećih materija: SO2, NO2, prizemni ozon (O3), CO, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, olova, benzena, čađi. Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se na osnovu izmerenih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha.
Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha. U izveštaju Programa zaštite životne sredine UN (UNEP) utvrđeno da je jedna od pet preranih smrti na Zapadnom Balkanu posledica zagađenja. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji. Naši veliki gradovi često su na listama gradova sa najvećim aero zagađenjem a merenja pokazuju da u vazduhu ima najviše PM2.5 i PM10 čestica i da su najveći uzročnici zagađenja toplane i individualna ložišta. U dostizanju strateškog cilja čiste i zdrave životne sredine, čist vazduh mora da bude u vrhu prioriteta. Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sprečiti brojna oboljenja.
Ujedinjene nacije u Srbiji pozvale su danas, na Svetski dan čistog vazduha , na ubrzanje aktivnosti u borbi protiv svih oblika zagađenja vazduha i podsticanje zajedničkih napora Vlade Srbije, građana, civilnog društva i aktivista u izgradnji sigurnije i zdravije životne sredine za sve.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.